Ćao šećeru

Totalno slatka priča

Za stvaralaštvo svakog tipa potrebno je dvoje! Čak i kada je stvaralac totalni individualac, potreban mu je neko za koga stvara… Ma koliko bila dobra, ni jedna ideja ne znači ništa dok nemamo nekoga sa kim bismo je podelili…

Tako su brend „Ćao šećeru“ stvorili Stefan i Jelena, iz ljubavi – čiste, velike i uzajamne, ali i kulinarske… Stefan je bivši fudbaler i celog života se bavio sportom, ali je zbog povrede morao da napusti sport i zaplovi u marketinške vode, jer ga je marketing uvek privlačio… Radio je u par agencija, dobijao razne ponude i gledano sa strane – napredovao je i „išlo mu je dobro“… Jelena je njegova dugogodišnja ljubav, najveća podrška i prijatelj u svemu što je u životu radio. Zajedno su živeli, radili i … kuvali!

Stefan je odrastao sa bakom koja mu je prenela ljubav prema kulinarstvu i ulila mu osnovna znanja o svim lepotama i zdravstvenim benefitima domaće spremljene hrane. Stefan tvrdi da mu kuvanje nikada nije bilo obaveza – to je uvek bila zabava sa srećnim krajem! Kada je u njegov život ušla Jelena, dobio je društvo u zabavi, jer Jelena takođe obožava kuvanje, ali i probanje i kritičar je bez dlake na jezilu. Kako je zbog zdravlja, Stefan morao da pređe na drugačiji režim ishrane, par zajednički počinje da eksperimentiše sa zdravim receptima, prirodnim zamenama za mnoge veštačke dodatke koji se nalaze u proizvodima koje kupujemo… Tu je Stefan shvatio, da je neispunjen na poslu kojim se bavi , jer nije sve u marketingu – ima nešto i u prozvodnji! Oduvek su sanjali da otvore restoran, ali je „Ćao šećeru“ jedna totalno drugačija priča – priča o zdravim slatkišima, bez suvišnog šečera – slatka kao ljubav koja je celu ideju stvorila.

O snu o restoranu, Stefan kaže: „Što se nas dvoje tiče, oduvek smo želeli da pokrenemo nešto naše. Nekada davno, maštali smo o restoranu, ali je taj magičan prah, kao kod mnogih drugih, oduvan od strane „nepogodne trenutne situacije u zemlji“… Bili smo mlađi, manje zreli i manje odvažni nego što je to slučaj danas, a sve to vam je potrebno ako želite ovde i sada da uradite nešto lepo, što mi pokušavamo.“
Kako je sve počelo?

„Počeli smo da se hranimo zdravo, malo eksperimentisali, a zatim i stvorili prvu verziju zdravih slatkih kuglica. Bio je to „a-ha!“ momenat. Iskoristili smo ga, iako ni ja ni Jelena nismo sanjali da se bavimo slatkišima. Dve godine kasnije (današnjica) imamo brend „Ćao Šećeru“, koji po svim merilima ozbiljno probija okvire malog biznisa. Uzore i ideale nemamo, nije ovo naša struka – i dalje učimo. Međutim, tako je i u struci, verujemo da je taj termin pogrešno shvaćen, a prilike za učenje od drugih ima svuda unaokolo. Učimo u hodu.“
Šta je vaš cilj? Velika firma? Kamara para?

„Želimo da ovaj biznis zaista postane porodičan i da traje 100 godina, bukvalno! Želimo da, zajedno sa našom, odgajimo još jedan broj tuđih porodica (naših saradnika). Želimo da treniramo gojazne ljude. Da motivišemo okolinu. Želimo opipljiv i pozitivan uticaj, želimo da nas želite…
Počeci su teži nego što mislite, iako već mislite da su teški – teži su! Pre nego što smo uopšte počeli sa radom bili smo na 200-300 sastanaka, bez preterivanja… Sami izračunajte koliko je to stepenika – svakako više nego na plaži na Lefkadi! Ipak, kada pogledam da su naše mušterije zadovoljne, da uživaju u svakom zalogaju, a da pri tom znam da jedu nešto što je zdravo, shvatam da je naša misija već uspešna. Jednom je prilkom našem štandu prišla mama sa dečakom koji je držao gazirani sok u ruci… Ne zato što volim da popujem, već sam onako u šali rekao – ma baci taj sok, evo jedne kuglice da vidiš kako nešto što je slatko, može da bude i zdravo! Dečak je probao kuglicu, ostavio sok i tražio mami da mu kupi naše slatkiše! Jedno pakovanje su kupili, a jedno – onako od srca – dobili gratis! Nekako, pored sveg iscrpljujućeg truda da uspeš, da ti se isplati, da se izboriš sa psiho – socio – underground – ft1p papirologijom i „numerologijom“ u poslovanju, kada podvučeš crtu – to je jedino što je bitno: da malo po malo, proizvod po proizvod, čovek po čovek, privučeš ljude da se zdravije hrane, da misle o sebi i svojoj deci, da budu odgovorni po pitanju ishrane, da nije sve „sa strane“ dobro i da ima domaćih proizvođača, koji zaista mogu mnogo ukusnije i kvalitetnije proizvode da ponude.
I dan danas se i smejemo i plačemo, ponekad naivni za zlokob drugih ljudi, a neretko slabo imuni na osmehe dece kojima se naši proizvodi dopadaju. Takvi smo ti mi, uprkos svemu trudimo se da istrajemo, ponosni što vodimo život kakav želimo.“

Tako nam priča Stefan, koji tvrdi da je za uspeh u ma kom poslu potrebno mnogo ljubavi, jak karakter i neko sa kim možete sve da delite!