THE KLEMENCA – klopa sa smislom i stilom

„Leave the gun – take the cannoli” – čuvena je rečenica koju izgovara Peter Clemenza u svima  dobro poznatom filmu „Kum“.

Koliko puta treba odgledati ovaj film i koliko je potrebno razmišljati o savršenstvu stvaralaštva  Francis Ford Coppole, da biste po liku koji izgovara ovu rečenicu nazvali svoj restoran?

„Ručak nije samo „klopa“ – ručak je ono što treba da te podseti na nedelju popodne koju provodiš u krugu porodice, što treba da te podseti na baku, mamu – ručak je „obred“ koji pored kalorijskih vrednosti koje treba da uneseš, mora da ima i određenu „duševnu“ vrednost. Sama rečenica: „Leave the gun – take the cannoli”, govori baš o tim vrednostima koje su italijanski doseljenici u Americi 30 –tih godina poštovali. Nije bitno da li si fizički radnik, „poslovni čovek“, političar ili mafijaš (koji je upravo ubio desetak ljudi) – ručak je! Treba da se sedne… Ostavi posao, zaboravi brige i uživaj u mirisima i ukusima“ – kaže Jakov Jevtović, vlasnik i glavni i odgovorni „urednik“ The Klemence.

Iako je po vokaciji glumac (docent je i predavač na predmetu scenske borbe i akrobatike na univerzitetu “Sinergija”, član pozorišta lektire „Vladimir Jevtović“), naš sagovornik se uvek intresovao za kulinarstvo. Izučavao je razne svetske kuhinje i pravio eksperimente, a inspiraciju je nalazio i u serijalu „Man v. Food“, koji je vodio Adam Richman. Tako dolazi u susret sa neobičnim kuhinjama koje su se stvarale u Americi usled najezde doseljenika iz Evrope. Pored različitih kultura i jezika, doseljenici su sa sobom noslili, kao najličniji pečat, kao jedinu vezu sa domom koji su napustili – recepte!

„Recepti koje koristim za pripremanje mesa u restoranu su modifikacija originalnih recepata italijanskih doseljenika u Ameriku 30 –tih godina. Neki od njih su prilagođeni našim ukusima, malo drugačije sečeni ili marinirani, ali poenta je ista – ne žurimo sa pripremom, čuvamo ukuse i mirise namirnica i pridržavamo se originalnih receptura.“

Znači – Fast Food iz Amerike 30 – tih?

„The Klemenca nije Fast Food restoran, to je pre Comford Food ili Street Food restoran. Mislim da činjenica da nemamo vremena i da najčešće jedemo „s nogu“, ne znači da i ono šta jedemo treba da bude pripremano na brzinu. Tako spremana hrana je prvo – nezdrava, a i ne donosi ništa osim površnog osećaja sitosti i trenutnog zadovoljenja. The Klemenca je restoran u kome služimo sendviče sa svinjskim i junećim mesom uz soseve koje sami pravimo. Svaki komad mesa je pečen najmanje 4 -5 sati u marinadama i začinima koji su specijalne recepture i brižljivo pripremani bez obzira na to koliko vremena oduzimaju i da li postoje „kupovne zamene“ za neke sastojke.“, govori Jakov, koji svoj radni dan započinje svakog jutra u 5.

Da li osim sendviča postoji još nešto na repertoaru?

„Pravimo i pastu Kazareće – originalne Sicilijanske recepture. To je poseban doživljaj u našem restoranu, kada se malo umorite od mesa…“

Jakov ne veruje u savremene trendove „zdrave hrane“, hrono, vegetarijanske i vege ishrane;  bez masti i šećera, bez konzervansa i glutena… „To su sve marketinški trikovi, a činjenica je da su se ljudi zdravije hranili pre 100 godina nego danas. Svaki višak kalorija može da se „istrese“ vežbama, a svakako više verujem onome što sam satima spremam nego proizvodu iz celofana ili konzerve.“ To je i razlog zašto se ispred ovog malog restorana u Kursulinoj, često napravi red.

Otkud The Klemenca na BNM?

„Čisto širenje filozofije mesoljublja!“ – odgovara Jakov uz smeh – „Znao sam za događaj i bilo mi je intresantno zbog prijatelja koji rade kraft piva da posećujem, a onda mi je drugarica predložila da učestvujem – atmosfera je božanstvena i sve se pojede! Ljudi su spremni da popričaju, da pitaju za recepte, da razgovaraju o klopi – to je ono što nam svima fali – malo normalne konverzacije o stvarima koje su neopterećujuće i nekako… normalne!“

Ako svratite u Klemencu i probate nešto sa „repertoara“, garantovano će te se ponovo vratiti, jer sam miris sveže pečenog mesa, sosovi koji vam se slivaju niz prste i tekstura koja je nova pri svakom zalogaju, nateraće vas da shvatite da ovaj čovek nije smo kuvar i ugostitelj – to je umetnik koji svojim delima uspeva da pomeri granice i nekako vas ubedi da je klopa jasan odgovor na čistu filozofsku sreću.

Uvod

Kada se govori o pokretanju nekog posla, projekta, pa čak i običnog reklamnog teksta uvek pominjemo reč “koncept” – zvučno, onako  – marketinški i znalački i sa puno poslovnog samopouzdanja. Svi tvrdimo da bez koncepta ništa ne može da se uradi kako treba, a svi se u dubini duše pitamo šta je to zapravo „koncept“?

Koncept je odgovor na pitanje „Zašto?“ – zašto se bavimo time čime se bavimo; čemu taj poriv za pokretanjem svoga posla; šta to nismo našli u ostalim firmama, kompanijama, udruženjima i ustanovama, što daje smisamo našem životu i smisao stvarima koje su tako jednostavne i svakodnevne kao što su: cipela, saksija, hrana, ogrlica, vino, pivo, odeća ili igračka?

Koncept je priča od koje sve nastaje ili priča koja sve opravdava – to je ono odakle je sve počelo, ono što nas ističe i razlikuje od drugih…

Kod koncepta je u stvari najteže odrediti šta je starije: „kokoška ili jaje“ – tj. da li prvo treba proći kroz određeni stvaralački proces bez svesti o tome zašto nešto radimo (kao kad pesnik iz glave napiše savršen stih, te se tek nakon godina stvaralaštva usudi da se nazove pesnikom i da definiše svoj stil), ili smo u startu svesni razloga zbog koga stvaramo i tek nakon što definišemo sve svoje porive, motive i mogućnosti, napravimo proizvod koji će biti samo naš, koji će nas dovesti do stvaralačkog (a nadamo se i materijalnog) zadovoljenja i koji će definisati naš život, pa i nas same kao tvorce nečega što je u društvu prihvaćeno kao neponovljivo, jedinstveno i (ako baš mora)  „must have“.

Nema uspešnog čoveka, koji neće potvrditi činjenicu da „priča prodaje proizvod“. To nije priča o benefitima, niti je priča o proizvodnom procesu, niti je priča o samom proizvodu… Ta priča je naš odgovor na pitanje „Zašto?“; to je priča o nama samima, o ljubavi, strasti, žrtvama – ona intimna i skrivena priča koja ne stoji na etiketi, ali iz koje se sastoji svaki atom proizvoda koji pravimo.

Izlagači Beogradskog Noćnog Marketa su hrabri ljudi, mahom mladi, koji su se usudili da počnu, a neki od njih su sa nama podelili svoju priču…