VRDNIK DRVO – Fali mi daska!

VRDNIK DRVO

Fali mi daska!

Rad sa drvetom nije samo umetnost … Nije ni samo zanat… To je fascinacija prirodom, njenim bojama i oblicima, ali i upotrebnom vrednošću koja je i pored sve plastike, nezaobilazna.

Posle dvadeset godina rada u ugostiteljstvu, gospodin Davorin Majhenšek, vlasnik i idejni tvorac firme Vrdnik drvo, kaže da je uspeo da ostvari svoju ideju – da vrati drvo u kuhinje, da mu povrati položaj i sjaj koji mu po svoj prilici pripada. Ne postoji plastika ili metal koji mogi da zamene kuhinjski pribor napravljen od drveta – od oklagija i varjača, preko kašika i sipača, do tučka i najbitnijeg – daske za sečenje i / ili serviranje… Od daske je sve počelo, a tako je i nastao slogan firme: „Fali mi daska“.

Davorin kroz smeh priča o sloganu: „Napravili smo i reklamne majice na kojima piše „Fali mi daska“! To je doprinelo boljoj komunikaciju sa potrošačima, jer ljudi priđu nasmejani pa kažu da i njima fali daska! Onda se ispostavi da je to baš ona kuhinjska – za sečenje i serviranje, koju mi pravimo! Lepo je popričati sa ljudima i malo se nasmejati sa potencijalim mušterijama – ne shvataju ljudi koliko je bitno imati duha u svakom poslu, ma koliko ozbiljan i težak on bio.“

A Davorinov posao i jeste težak i nikada ne prestaje . U njegovoj firmi, uvek se nešto stvara: od ideje, preko traženja adekvatnog drveta, pripreme, sečenja i oblikovanja, a onda ide: dizajn, gravura, zaštita, lakiranje, skladištenje, pakovanje; pa onda marketing: društvene mreže, reklame, prezentacije i učešće na sajmovima i marketima, kada se ima vremena – i tako iz dana u dan… „I pored velikog obima posla, mi smo jedna srećna ekipa, jer radimo sa najboljim materijalom na svetu! Ponekad se sa drvetom svađamo, ponekad se mirimo, ali uglavnom nam je lepo i uživamo – uživamo kada pravimo neke stare stvari i uživamo kada od drveta napravimo nešto novo… Čudna je ta priča sa drvetom: ono kao da je živo i kao da je više poslovni saradnik, nego materijal za rad!“

„Uzore i ideale nisam imao nego sam se potrudio da budem originalan, a proizvode koje sam pronalazio kao interesantne sam korigovao po sopstvenim potrebama i stvarao ih kao nove upotrebne i estetski primamljive predmete. Vremenom sam uvideo da kreativnošću i inovativnošću možemo  konstantno da nadograđujemo proizvod kojim ćemo ulepšati servis i vratiti drvo u domaćinstva, restorane, kafiće, ali i ostale delatnosti koje odabirom našeg programa poklanjaju svoje korporativne poklone. Cilj koji želim da postignem je veoma blizu, a to je da podignemo servis i upotrebu drveta na viši nivo,
da svako ko kupi, ili upotrebi naš proizvod, bude fasciniram lepotom i praktičnošću. Ni u jednom
momentu ne želimo da “poletimo”, želimo da postojimo i da dugo budemo prisutni u domaćinstvima
i u ugostiteljstvu.“

Još su stari Sloveni verovali da dobri duhovi spavaju u drvetu i zbog toga se u drvo kuca tri puta da bi se oterale zle misli ili prizvale dobre – nije ni čudo što je ekipa Vrdnik drveta stalno raspoložena – oni stalno kuckaju o drvo!

VELO Inspired by one, created by two

VELO

Inspired by one, created by two

Kao svaki bicikl i ovaj naš ima dva točka. Iako ne idu uvek istom brzinom, niti vide sve iz iste perspektive, jedno je sigurno – idu u istom smeru. Ovo su njihova sećanja na početak VELO priče.
Prvi točak

– Inspirisano neobično kasnim saznanjem da „Velo“ na francuskom znači bicikl –

…i stvarno jeste tako. Volim bicikl, služi mi kao omiljeno prevozno sredstvo i na stranu to što se prezivam Velović 🙂

Saznanje da je Velo bicikl me je i podstaklo da u trenucima dokolice, tokom ispijanja kafe, nacrtam nešto što će kasnije prerasti u naš logo (naravno, doteran od strane sjajnog dizajnera).

Polako su dolazile i ideje da se napravi brend koji će, na neki način, promovisati bicikl kao takav.

Tu nastupa Luka 🙂 Sa njim sam podelio ono što mi se motalo po glavi i dobio ono što je potrebno: mnoštvo ideja i energiju da se sve to uobliči i započne Velo brend. Malo po malo, prijatelji dizajneri su pomagali i prva kolekcija je izašla početkom jula 2016. Tako je slogan “inspired by one, created by two” i nastao. Inspirisan je jednom osobom, a Luka i Marko su je sproveli u delo.

Drugi točak
– Imaš li vremena za kafu? Imam neku ideju, pa bih hteo da čujem tvoje mišljenje. Značilo bi mi.

– Ne pijem kafu.

– ..? Dobro, čaj, rakiju, šta god.

– Ok, gde ćemo?
Kafić u Neimarskom parku bio je sasvim logičan izbor, obojici na minut hoda od kuće.

27.12.2015. Hladno.

Možda mi je i zbog toga bila zanimljiva priča o ideji koja se rodila na plaži, u sred leta i onda isprčam svom drugom točku, da mi je sinulo da “velo” znači bicikl i da mi je palo na pamet da pravim majice sa biciklističkim motivima.

Ostalo je samo pitanje kome bi te majice bile namenjene?

– Svima! Za matore, mlade, hipstere, profesionalce. Ja obožavam da vozim bajs. Hteo bih da prenesem tu energiju na nešto opipljivo. Je l’ ti to zvuči idiotski?

Pomislih na staru Poniku koju sam vozio pre dvadeset i kusur godina. Od tada nisam seo na bajs. Kako beše, okrećeš pedale i držiš ravnotežu…

Priznajem, upecao sam se.

– Pa…daj da vidim taj logo.

I tako je počelo.

Kasnije te večeri, tačnije u 3 ujutru, imao sam pun ekran ideja, računajući fotke i petogodišnji plan strateškog razvoja brenda VELO. Ideje su se lepile jedna za drugu, točkovi su se pokrenuli.

Od prvih skica, preko otvaranja FB i IG naloga do udisanja otrovnih isparenja sito štampe nije prošlo mnogo. Dobro, 6 meseci, bože moj.

Naš entuzijazam, štampan u 6 različitih motiva u muškoj i ženskoj varijanti, bio je spreman za prodaju. (Da se ne lažemo, ostalo je još neprodatih primeraka iz prve kolekcije, ali, kao što moj kum reče za isečke iz Sportskog žurnala – sve će to jednog dana vredeti. Ja kažem da će to biti deo vintage kolekcije za prave kolekcionare)
Posle dve godine od osnivanja, VELO se može pohvaliti sa 11 različitih modela i pregršt novih ideja koje čekaju da ugledaju tamu štamparske prese. Ono što me najviše raduje jeste činjenica da smo zadržali entuzijazam za pedalanjem, bez obzira na uspon i sve oštre krivine. Pukne guma tu i tamo, spadne lanac, ali guramo dalje. Možda zima dolazi, ali mi imamo majice koje nas greju.

Introduction

Kada se govori o pokretanju nekog posla, projekta, pa čak i običnog reklamnog teksta uvek pominjemo reč “koncept” – zvučno, onako  – marketinški i znalački i sa puno poslovnog samopouzdanja. Svi tvrdimo da bez koncepta ništa ne može da se uradi kako treba, a svi se u dubini duše pitamo šta je to zapravo „koncept“?

Koncept je odgovor na pitanje „Zašto?“ – zašto se bavimo time čime se bavimo; čemu taj poriv za pokretanjem svoga posla; šta to nismo našli u ostalim firmama, kompanijama, udruženjima i ustanovama, što daje smisamo našem životu i smisao stvarima koje su tako jednostavne i svakodnevne kao što su: cipela, saksija, hrana, ogrlica, vino, pivo, odeća ili igračka?

Koncept je priča od koje sve nastaje ili priča koja sve opravdava – to je ono odakle je sve počelo, ono što nas ističe i razlikuje od drugih…

Kod koncepta je u stvari najteže odrediti šta je starije: „kokoška ili jaje“ – tj. da li prvo treba proći kroz određeni stvaralački proces bez svesti o tome zašto nešto radimo (kao kad pesnik iz glave napiše savršen stih, te se tek nakon godina stvaralaštva usudi da se nazove pesnikom i da definiše svoj stil), ili smo u startu svesni razloga zbog koga stvaramo i tek nakon što definišemo sve svoje porive, motive i mogućnosti, napravimo proizvod koji će biti samo naš, koji će nas dovesti do stvaralačkog (a nadamo se i materijalnog) zadovoljenja i koji će definisati naš život, pa i nas same kao tvorce nečega što je u društvu prihvaćeno kao neponovljivo, jedinstveno i (ako baš mora)  „must have“.

Nema uspešnog čoveka, koji neće potvrditi činjenicu da „priča prodaje proizvod“. To nije priča o benefitima, niti je priča o proizvodnom procesu, niti je priča o samom proizvodu… Ta priča je naš odgovor na pitanje „Zašto?“; to je priča o nama samima, o ljubavi, strasti, žrtvama – ona intimna i skrivena priča koja ne stoji na etiketi, ali iz koje se sastoji svaki atom proizvoda koji pravimo.

Izlagači Beogradskog Noćnog Marketa su hrabri ljudi, mahom mladi, koji su se usudili da počnu, a neki od njih su sa nama podelili svoju priču…