THE KLEMENCA – klopa sa smislom i stilom

„Leave the gun – take the cannoli” – čuvena je rečenica koju izgovara Peter Clemenza u svima  dobro poznatom filmu „Kum“.

Koliko puta treba odgledati ovaj film i koliko je potrebno razmišljati o savršenstvu stvaralaštva  Francis Ford Coppole, da biste po liku koji izgovara ovu rečenicu nazvali svoj restoran?

„Ručak nije samo „klopa“ – ručak je ono što treba da te podseti na nedelju popodne koju provodiš u krugu porodice, što treba da te podseti na baku, mamu – ručak je „obred“ koji pored kalorijskih vrednosti koje treba da uneseš, mora da ima i određenu „duševnu“ vrednost. Sama rečenica: „Leave the gun – take the cannoli”, govori baš o tim vrednostima koje su italijanski doseljenici u Americi 30 –tih godina poštovali. Nije bitno da li si fizički radnik, „poslovni čovek“, političar ili mafijaš (koji je upravo ubio desetak ljudi) – ručak je! Treba da se sedne… Ostavi posao, zaboravi brige i uživaj u mirisima i ukusima“ – kaže Jakov Jevtović, vlasnik i glavni i odgovorni „urednik“ The Klemence.

Iako je po vokaciji glumac (docent je i predavač na predmetu scenske borbe i akrobatike na univerzitetu “Sinergija”, član pozorišta lektire „Vladimir Jevtović“), naš sagovornik se uvek intresovao za kulinarstvo. Izučavao je razne svetske kuhinje i pravio eksperimente, a inspiraciju je nalazio i u serijalu „Man v. Food“, koji je vodio Adam Richman. Tako dolazi u susret sa neobičnim kuhinjama koje su se stvarale u Americi usled najezde doseljenika iz Evrope. Pored različitih kultura i jezika, doseljenici su sa sobom noslili, kao najličniji pečat, kao jedinu vezu sa domom koji su napustili – recepte!

„Recepti koje koristim za pripremanje mesa u restoranu su modifikacija originalnih recepata italijanskih doseljenika u Ameriku 30 –tih godina. Neki od njih su prilagođeni našim ukusima, malo drugačije sečeni ili marinirani, ali poenta je ista – ne žurimo sa pripremom, čuvamo ukuse i mirise namirnica i pridržavamo se originalnih receptura.“

Znači – Fast Food iz Amerike 30 – tih?

„The Klemenca nije Fast Food restoran, to je pre Comford Food ili Street Food restoran. Mislim da činjenica da nemamo vremena i da najčešće jedemo „s nogu“, ne znači da i ono šta jedemo treba da bude pripremano na brzinu. Tako spremana hrana je prvo – nezdrava, a i ne donosi ništa osim površnog osećaja sitosti i trenutnog zadovoljenja. The Klemenca je restoran u kome služimo sendviče sa svinjskim i junećim mesom uz soseve koje sami pravimo. Svaki komad mesa je pečen najmanje 4 -5 sati u marinadama i začinima koji su specijalne recepture i brižljivo pripremani bez obzira na to koliko vremena oduzimaju i da li postoje „kupovne zamene“ za neke sastojke.“, govori Jakov, koji svoj radni dan započinje svakog jutra u 5.

Da li osim sendviča postoji još nešto na repertoaru?

„Pravimo i pastu Kazareće – originalne Sicilijanske recepture. To je poseban doživljaj u našem restoranu, kada se malo umorite od mesa…“

Jakov ne veruje u savremene trendove „zdrave hrane“, hrono, vegetarijanske i vege ishrane;  bez masti i šećera, bez konzervansa i glutena… „To su sve marketinški trikovi, a činjenica je da su se ljudi zdravije hranili pre 100 godina nego danas. Svaki višak kalorija može da se „istrese“ vežbama, a svakako više verujem onome što sam satima spremam nego proizvodu iz celofana ili konzerve.“ To je i razlog zašto se ispred ovog malog restorana u Kursulinoj, često napravi red.

Otkud The Klemenca na BNM?

„Čisto širenje filozofije mesoljublja!“ – odgovara Jakov uz smeh – „Znao sam za događaj i bilo mi je intresantno zbog prijatelja koji rade kraft piva da posećujem, a onda mi je drugarica predložila da učestvujem – atmosfera je božanstvena i sve se pojede! Ljudi su spremni da popričaju, da pitaju za recepte, da razgovaraju o klopi – to je ono što nam svima fali – malo normalne konverzacije o stvarima koje su neopterećujuće i nekako… normalne!“

Ako svratite u Klemencu i probate nešto sa „repertoara“, garantovano će te se ponovo vratiti, jer sam miris sveže pečenog mesa, sosovi koji vam se slivaju niz prste i tekstura koja je nova pri svakom zalogaju, nateraće vas da shvatite da ovaj čovek nije smo kuvar i ugostitelj – to je umetnik koji svojim delima uspeva da pomeri granice i nekako vas ubedi da je klopa jasan odgovor na čistu filozofsku sreću.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *